Ovoj je jedno od najcescih postavljenih pitanja slobodnih devojaka na drustvenim mrezama, a odgovor na njega, bar kada sam ja upitanju, jedostavno ne postoji. Osobe koje me vole ( i nisu nimalo objektivne u prosudjivanju), dodace jos i to kako sam pametna i lepa i da je prosto neverovatno da ne mogu da nadjem nekog. E pa, dragi moji zabrinuti prijatelji, braco, kumovi, nije da ne mogu da nadjem nekog, nego nikog ne trazim. Da, da, dobro ste me culi! I da, sve je uredu samnom, ali jednostavno mi je trenutno u zivotu super i ne postoji nista sto bih menjala. I kada kazem da nemam decka, to ne znaci da sam se zavetovala na celibat i da me muskarci ne zanimaju, vec da pored sebe nemam nekog koga zelim da upoznam sa roditeljima i sa kim cu da planiram buducnost. Naravno, ne mislim da je moj zivot savrsenstvo koji bi potpuno poremetio ulazak u ozbiljnu vezu, daleko od toga, ali mi definitivno nije potrebno da imam decka kako bih bila zadovoljna i srecna. Ne mastam o dugoj beloj haljini i bajkovitom vencanju od 300 zvanica. Iako sam od malih nogu bila okruzena ljudima koji su u skladnim rakovima koji traju decenijama, cini mi se da sam naucena da je pre svega vazno da se izgradim kao individua koja moze sama da koraca kroz zivot, da se sama bori za sebe, pa tek onda da naucim da hodam u paru, rame uz rame sa nekim, bez potrebe da se oslanjam na njega ili da ga drzim za ruku.
Verovatno bi brojni psiholozi "postavili dijagnozu" da je razlog sto vec nemam decka zapravo stah od vezivanja ili mozda previsoka ocekivanja od potencijalnog partnera.... a mozda nemam dovoljno samopouzdanja ili imam losa iskustva iz prethodnih veza.... Ne sumnjam u njihovo znanje niti nipodastavam skole koje su zavrsili, ali me interesuje da li mozda postoji neki mali procenat ljudi koji su singl, a da nemaju neke od ovih problema ili neku dijagnozu? Ili je biti singl samo po sebi dijagnoza u danasnje vreme? Sudeci po sve vecem broju dating sajtova i saveta po novinama tipa kako pronaci onog pravog itd, ovo je jedan od najvecih problema danasnjice i samo mali broj ljudi uspeva da se izvuce iz te "jezive" situacije u kojoj su se nasli... Kakvu frizuru oni najvise vole, da li da istaknemo zadnjicu ili grudi, da li da napravimo prvi korak mi ili da pustimo njega da nam pridje? Sve ove savete mozemo popisati u svoj notes i diskretno ga izvaditi iz tasnice dok on ne gleda i brzo se preslisati, ko zna, mozda upali! Igrom slucaja poznajem mnoge devojke koje panicno traze decka i sve svoje slobodno vreme podredile su pronalazenju istog, pa tako kada izlaze, ne izlaze kako bi se provele sa drustvom, vec da ne propuste mogucnost da bas njega sretnu... U vecini slucajeva, dolaze kuci razocarane, ali sa nadom da ce mozda ve sledeci odlazak na kafu ili klub doneti taj sudbonosni susret. U tom grcu, uspevaju da propuste sve te neke trenutke u kojima bi beskrajno uzivale samo kad bi se opustile. Ali pretpostavljam da postoje osobe koje jednostavno ne mogu da budu same... Iako ja licno nikada nisam bila takva, razumem da ima ljudi kojima je tavrsta sigurnosti potrebna. Svi mi u odredjenoj meri tezimo za nekom stabilnoscu i sigurnim utocistem, i bas zato mislim da je to nemoguce "na misice" pronaci, bar kada je ljubav u pitanju, vec da to nekako samo dodje. Sta cemo mi od toga izgraditi druga je prica, ali mislim da , ukoliko sami sebi nismo dovoljan oslonac, niko drugi to nece moci da bude za nas.
Postoji jos jedna predrasuda koja me jako nervira kada je rec o singl osobama, a to je da imamo problem da sedimo u prostoriji gde su samo parovi i da nam smeta da slusamo price iz njihovog zajednickog zivota. E pa otkricu vam jednu tajnu, smeta nam da vas slusamo kada ste jako dosadni!!! Kao sto nam smeta ako smo u drustvu bilo koga ko nema nista interesantno da kaze. Dakle, ako delujemo pomalo odsutno u vasem drustvu, zapitajte se da mozda prepricavanje istih dogadjaja koj ste vas dvoje doziveli po stoti put mozda nije zanimljiva tema...
Inace, bar meni je bas drago kada vidim dvoje ljudi koji su u skladnoj vezi i vole se i nemam problem da se druzim sa njima. Jer, ljubav je divna stvar, a to sto sam singl ne znaci da sam hejter. Niti da mislim da su zene bolje od muskaraca i da mogu sve same. Bas naprotiv, mislim da smo u svojim razlicitostima potrebni jednim drugima i da se savrseno nadopuunjujemo, kao jingi jang. Moj izbor samo znaci da meni ljubav prema slobodi, putovanjima, izlascima i poslu mozda ipak, u ovom trenutku, ima jaci intezitet od ljubavi prema decku.
Rizikujuci da zvucim kao egocentrik, reci cu da mi prija da sam sebi prioritet i da ne moram da polazem racune nikome. Da mogu da otputujem sa drustvom i da uzivam bez grize savesti i suvisnih pitanja gde si, s kim si, kada si se vratila kuci.. Da mogu da upoznajem zanimljive ljude kada izadjem, da flertujem i, sto da ne, pravim neke gluposti posle kojih cu se smejati do suza sa prijateljima koji su bili prisutni. Da mogu da uzivam u neredu, ili kako ja to volim da kazem, kreativnom haosu u svojoj sobi, a da mi niko ne prebacuje sto mi odeca stoji svuda osim u ormanu. Da imam svoj prostor i vreme za cutanje, a da me niko ne pita da li sam ljuta. I ne, nikako mi nije idol Samanta (Sex&City) koja svako drugo vece menja partnere i ima panicni strah od toga da se emotivno veze za nekoga. Niti sam promiskuitetna, niti se plasim ljubavi. Niti, poput Bridzit Dzouns uvece sedim na kaucu jeduci sladoled i ispijuci litre vina dok uplakano slusam ljubavne pesme. Predstava koja nam se plasira kroz medije, film i casopise os singl devojkama uglavnom se svodi na dve krajnosti, na nezasitu zadaju ili uplakanu ocajnicu.
A to je daleko od istine ako bih morala da odgovorim na pitanje zasto nisam u vezi, moj odgovor bi bio. Ja jednostavno ne zelim da gubim vreme odlazeci na dejtove kako bih nasla decka i kad upoznam nekog necu da se pravim da mi nesmeta ako nismo na istim talasnim duzinama. Znam sta zelim, a sta ne, i ne pristajem na kompromis zarad licne sigurnosti i zbog straha da cu ostati sama. Jer mnogi ljudi su sustinski sami cak i kad su u vezi ili braku, a to je definitivno koncept u kom ne zelim da se nadjem.
